Била нам је велика част да прву радну посјету министар пољопривреде Стијовић Александар обави у нашој општини. На одржаном састанку са општинским руководством договорен је велики број пројеката који су од великог значаја за нашу Општину.
Званичном посјетом министра Стијовића дефинисани су одређени кораци даљег развоја пољопривреде и одрживог развоја у Андријевици. На данашњем састанку договорено је да се настави са реализацијом Куће воћа. Министар Стијовић нас је охрабрио да су већ опредијељена средства за производну технологију Куће воћа, он се такође нада да ћемо до јуна мјесеца имати инсталирану технологију и опремљен објекат како би се могло почети са производњом.Поред тог пројекта општинско руководство је иницирало санирање путне инфраструктуре, као и водоводне мреже у сеоским дјеловима и руралним подручијима.
Општина Андријевица је кандидовала четири сеоска водовода који су извјестни да ће проћи у плану сеоских водовода Министарстава пољопривреде, шумарства и водопривреде за 2021. годину. Такође ће се кандидовати пројекти за путну инфраструктуру.
На састанку је разговарано и о развојним потенцијалима општине Андријевица у областима сточарства, биљне и органске производње хране.Разговарано је о новим засадима плантажа малине, а нове субвенције ће бити на производњу јагоде
Село ће одржати одржива радна мјеста за просперитетну причу нашег села, уз унапређивање локалне инфраструктуре, неопходно је да се отварају фабрике како би се младост задржала, казао је Радоман Ивановић
АНДРИЈЕВИЦА – Да за Слатину и остала андријевичка села долазе бољи дани обећали су општински челници који су, у циљу сагледавања захтјева локалног становништва, посјетили ову мјесну заједницу. Том приликом дошло се до заједничког закључка да је незапосленост главни проблем са којим се суочавају житељи овог села и да отварање нових радних мјеста треба да буде приоритетни задатак свих, а прије свега надлежних институција. Констатовано је да би инсталирање производних погона, уз пуну валоризацију туристичких и природних потенцијала допринијело економском јачању цијелог краја.
– Трудимо се да запослимо одређени број младих људи у органима локалне управе и предузећима и установама чији је оснивач Општина, али су нам у том дијелу, због недовољних буџетских стредстава, могућности ограничене. Зато је неопходно да, у договору са државним органима, кренемо да на бази расположивих природних и других ресурса отварамо погоне у којима би запослење могли да пронађу људи који су одлучили да свој живот вежу за завичај. У том правцу већ смо имали одређене разговоре са потенцијалним инвеститорима који су изразили жељу да свој капитал улажу у наше крајеве. Сигуран сам да ће наше иницијативе и залагања уродити плодом и да ће, између осталих, и становници Слатине, нарочито они млади, добити прилику да дођу до одрживих радних мјеста – нагласио је предсједник Општине Андријевица Жељко Ћулафић.
Предсједник Мјесне заједнице Слатина Радоман Ивановић подсјетио је да су мјештани, уз помоћ донатора, последњих деценија одрадили низ значајних послова у нади да ће на тај начин дати пуни допринос заустављању миграције локалног становништва. Међутим, како је навео, то није било довољно да се млади у пуном броју задрже на селу.
– Покретали смо бројне акције како би живот на селу учинили што бољим. На квалитетан начин смо ријешили питање водоснадбијевања. Радило се и на побољшању путне мреже. Урадили смо и модерни сеоски дом. Међутим, потребно је да се одради још доста послова и надам се да ће се у наредном периоду тим радовима, у договору са локалном управом, посветити пуна пажња. Но, то, свакако, није довољно за просперитетну причу нашег села, јер је, уз унапређивање локалне инфраструктуре, неопходно да се отварају фабрике, а самим тим и одржива радна мјеста. Њих видим и у причи која заговара поновно активирање рудника мермера који се налази изнад нашег села. То је гарант опстанка нашег мјеста, јер ако народ нема гдје да ради, он одлази у неке срећније крајеве – нагласио је Ивановић.
Мјештани су додали је да шансу треба тражити и у додјели повољних кредита за покретање сопственог бизниса и јачање сеоских газдинстава.
– Производња здраве хране, уз чврсте гаранције за откуп тржних вишкова, даје шансу за самозапошљавање локалног становништва. Уједно, ови крајеви су изузетно богати са љекобиљем и шумским плодовима. Зато би инсталирање откупних центара и прерађивачких погона додатно подстакло мјештане да се окрену и том виду зараде. Све ово треба да прате повољне кредитне линије које би обезбиједиле почетна средства за бављење одређеним пословима – истакли су мјештани.
Штеде да би запослили младе и школоване. Потпредсједник Општине Веско Ракетић током разговора са мјештанима Слатине казао је да ће у корист отварања нових радних мјеста локална управа прибјегавати максималној штедњи и рационализацији трошкова.
– Затекли смо доста хаотично стање по питању трошења буџетских средства. Радило се о неконтролисаном трошењу новца који је, добрим дијелом, одлазио за куповину бирача и „лагоднији живот” одређеног броја људи који су се налазили на добрим позицијама у локалној управи. Ми смо кренули да све трошкове сведемо на минимум како бисмо отворили простор за запошљавање што већег броја младих и школованих људи. Но, сви морамо бити стрпљиви и сачекати да створимо услове да, кроз оживљавање привреде, дођемо до реалних радних мјеста. Тада ћемо сви заједно моћи да кажемо да наши свеукупни напори нијесу били узалудни – навео је Ракетић.
Припремљена је и одлука на основу које ће локална управа из општинске касе сваке године обезбјеђивати средства за уџбенике за све основце са територије општине Андријевица.
АНДРИЈЕВИЦА – Из локалне управе јуче су потврдили да ће одборницима на следећој сједници локалног парламента на усвајање бити понуђена одлука о накнади за новорођено дијете. Навели су да се ради о одлуци по којој би Општина за свако новорођенче исплаћивала једнократну накнаду у висини од 200 еура. Нагласили су да се на тај начин жели дати подстицај подизању наталитета и заустављању све израженије миграције становништва са руралног подручја. Казали су да је негативни тренд исељавања младих људи са подручја андријевичке општине попримио забрињавајући карактер и да се морају изналазити рјешења која ће бар донекле поправити демографску слику.
Број становника у андријевичкој општини се знатно смањио у односу на нека минула времена. У нашим школама је све мање ученика, док пензионери чине скоро четвртину становништва. Ситуација је посебно лоша на сеоском подручју гдје су се бројне школе нашле пред затварањем. Суочени са таквим проблемом припремили смо одлуку на основу које би се за свако новорођено дијете родитељима опредјељивала одређена финансијска помоћ. На тај начин желимо да помогнемо брачне парове и да стимулишемо младе људе да стварају породице – нагласио је потпредсједник општине Веско Ракетић.
Он је казао да је у циљу заштите стандарда ученика и њихових породица, припремљена и одлука на основу које ће локална управа из општинске касе сваке године обезбјеђивати средства за уџбенике за све ђаке основних школа на територији општине Андријевица.
Ми смо онако, како смо и обећали припремили одлуку по којој ће Општина обезбјеђивати средства за куповину књига за све основце у нашој општини. Урадили смо то јер смо свјесни да су бројни родитељи, због економске кризе, изложени озбиљним финансијским потешкоћама и да нијесу у стању да своју дјецу адекватно опреме за школу – навео је Ракетић.
По његовом тврдњама претходна власт је избјегавала да доноси овакве и сличне одлуке, јер је свјесно стварала погубан животни амбијент како би лакше манипулисала са осиромашеним народом.
Жалосно је што су се поједини млади људи у нашим селима у минулом периоду умјесто пуним амбарима и торовима, хвалили социјалама. То су поразне чињенице и доказ да је минула власт у Црној Гори унизили све могуће вриједности са којим су се поносили честити људи са простора Васојевића. Да су којим случајем те власти испуњавали своја предизборна обећања данас би ситуација била сасвим другачија. Имали бисмо откупне станице, погоне за прераду воћа и поврћа, мала и средња предузећа и школе пуне ђака. Сви путеви би били асфалтирани, па чак и они до планинских катуна, док би свако домаћинство имало уредно водоснадбијевање. Од тога, нажалост, скоро да нема ништа, због чега смо, иако ограничени са расположивим средствима, приморани да исправљамо грешке из прошлости и да преко одређених стимулативних мјера враћамо живот у нашу средину – закључио је Ракетић.
Активираће одлуку о стипендирању студената
Из локалне управе су поручили да ће нова локална власт, поред набавке уџбеника, осмислити низ програма као би помогли ђацима да лакше сервисирају основне потребе.
-Као прво, као одговорна власт, активираћемо одлуку о додјели стипендија најбољим студентима. Осмислићемо и програм помоћи нашим средњошколцима, и то кроз партиципацију трошкова за матурска путовања и сервисирање потреба које прате захтјеве ученика завршних разреда. Уједно награђиваћемо најбоље полуматуранте и матуранте у жељи да афирмишемо оне који због постигнутих резултата заслужују посебну пажњу. Нећемо заборавити ни дјецу предшколског узраста. Тако ћемо исправити грешке наших претходника, који нијесу имали слуха за стварне потребе младе популације – навели су из локалне управе.
Нова власт у Андријевици планира да Спомен дом доведе у ред и стави у функцију што је скорије могуће. Бивша ДПС власт у Андријевици толико је добро водила рачуна о Спомен кући Михаила Лалића у његовом родном селу Трепча, да су чак изгубили и кључ од улазних врата. Тако новим властима, како каже вршилац дужности директора Центра за културу Иван Радојевић, није преостало ништа друго већ да обијају блиндирану браву.
“Да није трагично било би смијешно. У питању су јефтина кинеска блинд врата, тако да штета неће бити велика и да их провалимо. Трагично је, ипак, да на тај начин преузимамо овај значајни објекат”, каже Радојевић.
Према његовим ријечима, оно што су тамо затекли, тешко је описати другом ријечју до срамота. “Потпуна запуштеност. Пси луталице су нашли начина да се смјесте унутра. Треба ли још нешто да вам кажем преко тога”, пита Радојевић. Он је казао да је чврсто опредјељење нових локалних власти у Андријевици да Спомен кућу коначно ставе у функцију.
“Лалић је заслужио да тај објекат засија у пуном сјају. Да буде огледало културе. Наћи ћемо начин да то хитно урадимо и да то Центру за културу на чијем сам челу буде један од најприоритетнијих задатака”, каже Радојевић. Он наводи да ће ступити у контакт са сином и породицом великана писане ријечи, како би и они били потпуно у току тога шта ће се радити и на који начин ће се кућа валоризовати.
“Можда нам они дају неку идеју и сугестију. Можда нам уступе и неку вриједну литературу или рукописе које би ту смјестили и направили библиотеку и мали музеј”, каже директор андријевичког Центра за културу. Он тврди и да ће руководству Општине предложити да се установи нека културна манифестација у знак сјећања на Михаила Лалића и да је најприродније и најпримјереније да се та манифестација организује у Спомен кући.
“Мени сада изгледа потпуно неприродно да се неке манифестације организују у другим срединама. Округли сто, књижевни дани или било шта друго што у имену има Михаила Лалића треба да се организује у Андријевици, односно у његовом родном селу Трепча, у овој Спомен кући која је за то и намијењена, али, нажалост, већ више од деценије није била стављена у функцију”, каже Радојевић.
Спомен кућа Михаила Лалића у селу Трепча купљена је за те потребе захваљујући донацијама и издвајањима Владе и општина Беране и Андријевица прије нешто више од десет година. У то вријеме дошло се до рачунице да је боље купити једну постојећу кућу, недалеко од темеља родне куће овог великана, него правити нову. Откуп и опремање коштали су око четрдесет хиљада еура.
Спомен кућа је званично отворена и дата на газдовање и управљање андријевичком Центру за културу. Михаило Лалић се, међутим, од тада налазио само у имену те градске културне установе, док је његова кућа до данас била празна и далеко од очију јавности.
Из бивше ДПС локалне управе су дали безброј обећања да ће у наредном периоду предузимати мјере како би спомен кућа у Трепчи профункционисала онако како је то првобитно замишљено. Да ће се Лалић преко Спомен куће вратити у завичај, обећао је прије двије године и бивши министар културе Александар Богдановић, приликом посјете Андријевици. Да ли су тада Општини Андријевица преусмјерена нека финансијска средства која нијесу намјенски потрошена, сада се поставља питање.
Радојевић је категоричан увези са тим да ће новим локалним властима (СНП, НСД, Демократе) култура бити приоритетна и да ће, управо због тога, и стављање у функцију Спомен куће бити један од првих задатака.
“Имам неку информацију да су средства опредијељена за стављање Спомен куће у функцији. Покушаћемо то да провјеримо и да видимо да ли су отишла у неком другом правцу”, казао је директор Центра за културу. ”Све чињенице из прошлости Андријевице, као некадашњем духовном и културном средишту Горњег Полимља, обавезују нас да промијенимо однос који је до сада био према култури”, каже Радојевић. Срамота је, каже он, да Центар за културу има толико запослених и буџет који је за ову годину безмало двјеста педесет хиљада еура, а да културних манифестација буде – нула.
“Срамота би било и за веће градске средине, а не за мелену Андријевицу”, сматра Радојевић.
Ако сам у свађи са људима, нисам са предјелима
Лалића, првог добитника Његошеве награде, 1963. године за роман ‘’Лелејска гора’’, лауреата НИН-ове награде за 1973. годину за роман ‘’Ратна срећа’’, ипак, никако до данас да врате у завичај.
Недавно се навршило 105 година од Лалићевог рођења.
Он данас има ‘’своју улицу’, односно булевар у Подгорици, заступљен је у школским програмима и лектири. Књижевно дјело му је постало посебан наставни предмет – Поетика Михаила Лалића, једносеместрални, на Филолошком факултету у Никшићу. У завичају га има само у називу Центра за културу и до сада нефункционалној Спомен кући.
“Ако сам у свађи с тамошњим људима, нисам с предјелима. Кад их погледам, промијеним расположење”, знао је да каже велики романсијер, илуструјући свој однос са завичајем.
Општина Андријевица, према свим показатељима, једна је од тренутно најсиромашнијих општина у држави. Овај градић средином деветнаестог вијека представљао је, међутим, културно и духовно средиште овог дијела Црне Горе. Мање су познате чињенице да је након пријестонице Цетиња, у Андријевици отворена прва државна школа у Црној Гори. Такође, 1892. године у Андријевици су отворене прва библиотека и читаоница у Црној Гори. У периоду од 1882. до 1910. године на овим просторима почиње са радом још неколико приватних школа.
То је дало изванредне резултате на пољу просвећености, па према попису становништва из 1909. године, сразмјерно броју становника, Андријевица је била друга варош према броју писмених у Црној Гори, одмах послије Цетиња. Андријевица данас због изражених миграција једва да има ђака за једно одјељење првачића, а у питање се, због слабог прилива ученика, доводи опстанак средњошколског центра у овој варошици.
Представници Општине Андријевица и Епархије будимљанско-никшићке потписали су недавно уговор на основу ког се дефинише планирана реконструкција Спомен парка „Књажевац“. У складу са тим уговором, којим се инвеститори обавезују да поштују препоруке Епархије, као власника поменутог земљишта, отпочели су радови на уређењу поменутог спомен парка. Средства за реализацију овог пројекта, вриједног 343.000 еура, преко Владе Црне Горе, обезбиједила је Управа јавних радова.
Пројектом је, између осталог, предвиђено чишћење постојећег спомен обиљежја, уклањање старе и монтажа нове ограде, уградња природног камена и постављање расвјете. Спомен парк ће добити и нове садржаје, који су намијењени најмлађима. На око 400 метара квадратних планирано је модерно игралиште, са посебном гуменом подлогом и комплетним мобилијаром, који чине тобогани, платформе и мреже за пењање, тунели за провлачење, клацкалице, љуљашка, вртешка и други елементи за забаву и игру- навели су раније из Владе Црне Горе.
Радови на реконструкцији поменутог спомен парка требало је да отпочну прије неколико мјесеци, али мјештани Андријевице, кроз масовне протесте, то нијесу дозволили док се не добију чврсте гаранције да ће се земљиште на Књажевцу укњижити као својина Митрополије-црногорско приморске.
Предсједник општине Жељко Ћулафић указао је да су потпуно оправдани захтjеви мјештана поткомовских села који траже да се приступи ревитализацији објеката бивших караула у мјестима Ђулиће и Кути. Он је казао да ће се, у циљу јачања развојних капацитета, иницијатива мјештана детаљно размотрити.
Тачно је да су објекти бивших караула препуштени константном пропадању и да треба тражити одређена рјешења да се они санирају и ставе у одређену функцију. Притом треба направити једну стручну анализу шта је то што би на одговарајући и функционалан начин могло да замијени бивше карауле. Свакако да у том правцу треба размишљати о отварању капацитета који гарантују упошљавање људи са овог подручја, јер су се ови крајеви, због недостaтка радних мјеста, посљедњих деценија суочавали са наглим исељавањем народа – нагласио је предсједник Ћулафић.
У јавном обраћању мјештани поткомовских села затражили су од нових државних и локалних власти да предузму одговарајуће мјере у циљу ревитализације објеката и имовине некадашње Југословенске народне армије који се налазе на неколико локација у мјестима Ђулиће и Кути. Ради се о бившим караулама које су, након распада Југославије, повремено за своје потребе користили припадници граничне полиције, послије чега су оне препуштене константном пропадању. Мјештани подсјећају да је у свакој од тих караула својевремено боравило и по четрдесетак војника задужених да обезбјеђују границу према Албанији. Напомињу да је једино објекат карауле у селу Јошаница доживио реконструкцију, те да је у оквиру пројекта „Ревитализација локалних заједница кроз туризам и рад са младима“, преуређен у Авантуристички центар „Мојан“. Казали су да је недопустиво што су остали објекти остављени на милост и немилост зубу времена и што ништа није урађено да се они ставе у неку одговарајућу функцију.
Мјештани тврде да простори Ђулића и Кута располажу са изузетним природним ресурсима који пружају добре предуслове да се на мјестима некадашњих караула инсталирају производни погони, као и услужни туристички капацитети.
У циљу стварања бољих услова за живот локалном становништву Локална управа на челу са предсједником Жељком Ћулафићем је наставила са унапређењем путне инфраструктуре у општини Андријевица, па је после насипања путева у неколико мјесних заједница дошло на ред и постављање асфалтног застора на неколико локација, гдје је то у овом тренутку било најпотребније.
Асфалтни застор је постављен код основне школе у Трешњеву, на главној сеоској дионици пута у МЗ Слатина у дужини од око 200 метара као и прилазни путеви према градској капели у Андријевици.
Предсједник општине је истакао да је ово само почетак улагања у путну инфраструктуру на територији Општине, и да ће и у будућности бити окренута стварању бољих услова за живот локалног становништва, поготово у руралном подручју гдје постоје велики потенцијали за бављење пољопривредом.
Предсједник општине Андријевица Жељко Ћулафић угостио је извршног директора Савеза „Наша иницијатива“ Милисава Кораћа, који броји 20 Локалних удружења. На састанку је договорено да се унаприједи амбијент и положај дјеце са посебним потребама у општини Андријевица. Састанку је присуствовао и Небојша Радовић овлашћено лице за заступање и представљање локалног удружења НВО„За будућност насе дјеце”. У циљу унапређења тог амбијента општина Андријевица је локалном удружењу НВО ,,За будућност насе дјеце” обезбиједила просторију за рад, као и да ће кроз пројекат 7 мјесеци обезбиједити физиотерапеута и дефектолога. Општина Андријевица ће финансирати плату Предсједнику удружења, као и набавку опреме и свега потребног за нормалан рад и функционисање удружења.
Предсједник и потпредсједник општине Жељко Ћулафић и Веско Ракетић били су у званичној посјети општини Будва, гдје их је угостио предсједник те општине Марко Бато Царевић.
На састанку је договорена међуопштинска сарадња, која ће се огледати у унапређењу у свим сегментима друштва, а поготово у туризму и пољопривреди.
Потпредсједник општине Веско Pакетић захвалио се предсједнику Царевићу на пријему, и посебно истакао важност сарадње и комуникације између градова и општина која, по његовом мишљењу, мора бити интензивнија.
„Желимо да са Будвом као најразвијенијом Oпштином успоставимо једну дугорочну, плодну и успјешну сарадњу у свим областима живота , за успјех и једних и других грађана“, казао је приликом посјете потпредсједник општине Веско Rакетић.
Пpeдсједник општине Будва Марко Бато Царевић се, прије свега, захвалио још једном грађанима Андријевице на пруженој подршци у претходном периоду, током низа турбулентних дешавања у Будви.
Предсједник Царевић указао је на природна богатства сјевера и неопходност његове даље туристичке валоризације као и на важност равномјерног економског развоја.
„Наставит ћемо добру сарадњу са општином Андријевица, размјењујући искуства везана како за љетњи тако и за зимски туризам, као и све оно што сјевер нуди као велики потенцијал“, истакао је предсједник Царевић.
