Новости

Припремљена је и одлука на основу које ће локална управа из општинске касе сваке године обезбјеђивати средства за уџбенике за све основце са територије општине Андријевица.

АНДРИЈЕВИЦА – Из локалне управе јуче су потврдили да ће одборницима на следећој сједници локалног парламента на усвајање бити понуђена одлука о накнади за новорођено дијете. Навели су да се ради о одлуци по којој би Општина за свако новорођенче исплаћивала једнократну накнаду у висини од 200 еура. Нагласили су да се на тај начин жели дати подстицај подизању наталитета и заустављању све израженије миграције становништва са руралног подручја. Казали су да је негативни тренд исељавања младих људи са подручја андријевичке општине попримио забрињавајући карактер и да се морају изналазити рјешења која ће бар донекле поправити демографску слику.

• Број становника у андријевичкој општини се знатно смањио у односу на нека минула времена. У нашим школама је све мање ученика, док пензионери чине скоро четвртину становништва. Ситуација је посебно лоша на сеоском подручју гдје су се бројне школе нашле пред затварањем. Суочени са таквим проблемом припремили смо одлуку на основу које би се за свако новорођено дијете родитељима опредјељивала одређена финансијска помоћ. На тај начин желимо да помогнемо брачне парове и да стимулишемо младе људе да стварају породице – нагласио је потпредсједник општине Веско Ракетић.

Он је казао да је у циљу заштите стандарда ученика и њихових породица, припремљена и одлука на основу које ће локална управа из општинске касе сваке године обезбјеђивати средства за уџбенике за све ђаке основних школа на територији општине Андријевица.

• Ми смо онако, како смо и обећали припремили одлуку по којој ће Општина обезбјеђивати средства за куповину књига за све основце у нашој општини. Урадили смо то јер смо свјесни да су бројни родитељи, због економске кризе, изложени озбиљним финансијским потешкоћама и да нијесу у стању да своју дјецу адекватно опреме за школу – навео је Ракетић.

По његовом тврдњама претходна власт је избјегавала да доноси овакве и сличне одлуке, јер је свјесно стварала погубан животни амбијент како би лакше манипулисала са осиромашеним народом.

• Жалосно је што су се поједини млади људи у нашим селима у минулом периоду умјесто пуним амбарима и торовима, хвалили социјалама. То су поразне чињенице и доказ да је минула власт у Црној Гори унизили све могуће вриједности са којим су се поносили честити људи са простора Васојевића. Да су којим случајем те власти испуњавали своја предизборна обећања данас би ситуација била сасвим другачија. Имали бисмо откупне станице, погоне за прераду воћа и поврћа, мала и средња предузећа и школе пуне ђака. Сви путеви би били асфалтирани, па чак и они до планинских катуна, док би свако домаћинство имало уредно водоснадбијевање. Од тога, нажалост, скоро да нема ништа, због чега смо, иако ограничени са расположивим средствима, приморани да исправљамо грешке из прошлости и да преко одређених стимулативних мјера враћамо живот у нашу средину – закључио је Ракетић.

Активираће одлуку о стипендирању студената

Из локалне управе су поручили да ће нова локална власт, поред набавке уџбеника, осмислити низ програма као би помогли ђацима да лакше сервисирају основне потребе.

-Као прво, као одговорна власт, активираћемо одлуку о додјели стипендија најбољим студентима. Осмислићемо и програм помоћи нашим средњошколцима, и то кроз партиципацију трошкова за матурска путовања и сервисирање потреба које прате захтјеве ученика завршних разреда. Уједно награђиваћемо најбоље полуматуранте и матуранте у жељи да афирмишемо оне који због постигнутих резултата заслужују посебну пажњу. Нећемо заборавити ни дјецу предшколског узраста. Тако ћемо исправити грешке наших претходника, који нијесу имали слуха за стварне потребе младе популације – навели су из локалне управе.

Извор: Дан

Нова власт у Андријевици планира да Спомен дом доведе у ред и стави у функцију што је скорије могуће. Бивша ДПС власт у Андријевици толико је добро водила рачуна о Спомен кући Михаила Лалића у његовом родном селу Трепча, да су чак изгубили и кључ од улазних врата. Тако новим властима, како каже вршилац дужности директора Центра за културу Иван Радојевић, није преостало ништа друго већ да обијају блиндирану браву.

“Да није трагично било би смијешно. У питању су јефтина кинеска блинд врата, тако да штета неће бити велика и да их провалимо. Трагично је, ипак, да на тај начин преузимамо овај значајни објекат”, каже Радојевић.

Према његовим ријечима, оно што су тамо затекли, тешко је описати другом ријечју до срамота. “Потпуна запуштеност. Пси луталице су нашли начина да се смјесте унутра. Треба ли још нешто да вам кажем преко тога”, пита Радојевић. Он је казао да је чврсто опредјељење нових локалних власти у Андријевици да Спомен кућу коначно ставе у функцију.

“Лалић је заслужио да тај објекат засија у пуном сјају. Да буде огледало културе. Наћи ћемо начин да то хитно урадимо и да то Центру за културу на чијем сам челу буде један од најприоритетнијих задатака”, каже Радојевић. Он наводи да ће ступити у контакт са сином и породицом великана писане ријечи, како би и они били потпуно у току тога шта ће се радити и на који начин ће се кућа валоризовати.

“Можда нам они дају неку идеју и сугестију. Можда нам уступе и неку вриједну литературу или рукописе које би ту смјестили и направили библиотеку и мали музеј”, каже директор андријевичког Центра за културу. Он тврди и да ће руководству Општине предложити да се установи нека културна манифестација у знак сјећања на Михаила Лалића и да је најприродније и најпримјереније да се та манифестација организује у Спомен кући.

“Мени сада изгледа потпуно неприродно да се неке манифестације организују у другим срединама. Округли сто, књижевни дани или било шта друго што у имену има Михаила Лалића треба да се организује у Андријевици, односно у његовом родном селу Трепча, у овој Спомен кући која је за то и намијењена, али, нажалост, већ више од деценије није била стављена у функцију”, каже Радојевић.

Спомен кућа Михаила Лалића у селу Трепча купљена је за те потребе за­хва­љу­ју­ћи до­на­ци­ја­ма и издва­ја­њи­ма Вла­де и оп­шти­на Бе­ра­не и Ан­дри­је­ви­ца прије нешто више од десет година. У то вријеме дошло се до рачунице да је боље купити једну постојећу кућу, недалеко од темеља родне куће овог великана, него правити нову. Откуп и опремање коштали су око четрдесет хиљада еура.

Спомен кућа је званично отворена и дата на газдовање и управљање ан­дри­је­вич­ком Цен­тру за кул­ту­ру. Михаило Лалић се, међутим, од тада налазио само у имену те градске културне установе, док је његова кућа до данас била празна и далеко од очију јавности.

Из бивше ДПС ло­кал­не упра­ве су дали безброј обећања да ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду пред­у­зи­ма­ти мје­ре ка­ко би спо­мен ку­ћа у Треп­чи про­функ­ци­о­ни­са­ла она­ко ка­ко је то пр­во­бит­но за­ми­шље­но. Да ће се Лалић преко Спомен куће вратити у завичај, обећао је прије двије године и бивши министар културе Александар Богдановић, приликом посјете Андријевици. Да ли су тада Општини Андријевица преусмјерена нека финансијска средства која нијесу намјенски потрошена, сада се поставља питање.

Радојевић је категоричан увези са тим да ће новим локалним властима (СНП, НСД, Демократе) култура бити приоритетна и да ће, управо због тога, и стављање у функцију Спомен куће бити један од првих задатака.

“Имам неку информацију да су средства опредијељена за стављање Спомен куће у функцији. Покушаћемо то да провјеримо и да видимо да ли су отишла у неком другом правцу”, казао је директор Центра за културу. ”Све чињенице из прошлости Андријевице, као некадашњем духовном и културном средишту Горњег Полимља, обавезују нас да промијенимо однос који је до сада био према култури”, каже Радојевић. Срамота је, каже он, да Центар за културу има толико запослених и буџет који је за ову годину безмало двјеста педесет хиљада еура, а да културних манифестација буде – нула.

“Срамота би било и за веће градске средине, а не за мелену Андријевицу”, сматра Радојевић.

Ако сам у свађи са људима, нисам са предјелима

Лалића, првог добитника Његошеве награде, 1963. године за роман ‘’Лелејска гора’’, лауреата НИН-ове награде за 1973. годину за роман ‘’Ратна срећа’’, ипак, никако до данас да врате у завичај.

Недавно се навршило 105 година од Лалићевог рођења.

Он данас има ‘’своју улицу’, односно булевар у Подгорици, заступљен је у школским програмима и лектири. Књижевно дјело му је постало посебан наставни предмет – Поетика Михаила Лалића, једносеместрални, на Филолошком факултету у Никшићу. У завичају га има само у називу Центра за културу и до сада нефункционалној Спомен кући.

“Ако сам у свађи с тамошњим људима, нисам с предјелима. Кад их погледам, промијеним расположење”, знао је да каже велики романсијер, илуструјући свој однос са завичајем.

Општина Андријевица, према свим показатељима, једна је од тренутно најсиромашнијих општина у држави. Овај градић средином деветнаестог вијека представљао је, међутим, културно и духовно средиште овог дијела Црне Горе. Мање су познате чињенице да је након пријестонице Цетиња, у Андријевици отворена прва државна школа у Црној Гори. Такође, 1892. године у Андријевици су отворене прва библиотека и читаоница у Црној Гори. У периоду од 1882. до 1910. године на овим просторима почиње са радом још неколико приватних школа.

То је дало изванредне резултате на пољу просвећености, па према попису становништва из 1909. године, сразмјерно броју становника, Андријевица је била друга варош према броју писмених у Црној Гори, одмах послије Цетиња. Андријевица данас због изражених миграција једва да има ђака за једно одјељење првачића, а у питање се, због слабог прилива ученика, доводи опстанак средњошколског центра у овој варошици.

извор: Вијести

Представници Општине Андријевица и Епархије будимљанско-никшићке потписали су недавно уговор на основу ког се дефинише планирана реконструкција Спомен парка „Књажевац“. У складу са тим уговором, којим се инвеститори обавезују да поштују препоруке Епархије, као власника поменутог земљишта, отпочели су радови на уређењу поменутог спомен парка. Средства за реализацију овог пројекта, вриједног 343.000 еура, преко Владе Црне Горе, обезбиједила је Управа јавних радова.

Пројектом је, између осталог, предвиђено чишћење постојећег спомен обиљежја, уклањање старе и монтажа нове ограде, уградња природног камена и постављање расвјете. Спомен парк ће добити и нове садржаје, који су намијењени најмлађима. На око 400 метара квадратних планирано је модерно игралиште, са посебном гуменом подлогом и комплетним мобилијаром, који чине тобогани, платформе и мреже за пењање, тунели за провлачење, клацкалице, љуљашка, вртешка и други елементи за забаву и игру- навели су раније из Владе Црне Горе.

Радови на реконструкцији поменутог спомен парка требало је да отпочну прије неколико мјесеци, али мјештани Андријевице, кроз масовне протесте, то нијесу дозволили док се не добију чврсте гаранције да ће се земљиште на Књажевцу укњижити као својина Митрополије-црногорско приморске.

Предсједник општине Жељко Ћулафић указао је да су потпуно оправдани захтjеви мјештана поткомовских села који траже да се приступи ревитализацији објеката бивших караула у мјестима Ђулиће и Кути. Он је казао да ће се, у циљу јачања развојних капацитета, иницијатива мјештана детаљно размотрити.

Тачно је да су објекти бивших караула препуштени константном пропадању и да треба тражити одређена рјешења да се они санирају и ставе у одређену функцију. Притом треба направити једну стручну анализу шта је то што би на одговарајући и функционалан начин могло да замијени бивше карауле. Свакако да у том правцу треба размишљати о отварању капацитета који гарантују упошљавање људи са овог подручја, јер су се ови крајеви, због недостaтка радних мјеста, посљедњих деценија суочавали са наглим исељавањем народа – нагласио је предсједник Ћулафић.

У јавном обраћању мјештани поткомовских села затражили су од нових државних и локалних власти да предузму одговарајуће мјере у циљу ревитализације објеката и имовине некадашње Југословенске народне армије који се налазе на неколико локација у мјестима Ђулиће и Кути. Ради се о бившим караулама које су, након распада Југославије, повремено за своје потребе користили припадници граничне полиције, послије чега су оне препуштене константном пропадању. Мјештани подсјећају да је у свакој од тих караула својевремено боравило и по четрдесетак војника задужених да обезбјеђују границу према Албанији. Напомињу да је једино објекат карауле у селу Јошаница доживио реконструкцију, те да је у оквиру пројекта „Ревитализација локалних заједница кроз туризам и рад са младима“, преуређен у Авантуристички центар „Мојан“. Казали су да је недопустиво што су остали објекти остављени на милост и немилост зубу времена и што ништа није урађено да се они ставе у неку одговарајућу функцију.

Мјештани тврде да простори Ђулића и Кута располажу са изузетним природним ресурсима који пружају добре предуслове да се на мјестима некадашњих караула инсталирају производни погони, као и услужни туристички капацитети.

У циљу стварања бољих услова за живот локалном становништву Локална управа на челу са предсједником Жељком Ћулафићем је наставила са унапређењем путне инфраструктуре у општини Андријевица, па је после насипања путева у неколико мјесних заједница дошло на ред и постављање асфалтног застора на неколико локација, гдје је то у овом тренутку било најпотребније.

Асфалтни застор је постављен код основне школе у Трешњеву, на главној сеоској дионици пута у МЗ Слатина у дужини од око 200 метара као и прилазни путеви према градској капели у Андријевици.

Предсједник општине је истакао да је ово само почетак улагања у путну инфраструктуру на територији Општине, и да ће и у будућности бити окренута стварању бољих услова за живот локалног становништва, поготово у руралном подручју гдје постоје велики потенцијали за бављење пољопривредом.

Предсједник општине Андријевица Жељко Ћулафић угостио је извршног директора Савеза „Наша иницијатива“ Милисава Кораћа, који броји 20 Локалних удружења.
На састанку је договорено да се унаприједи амбијент и положај дјеце са посебним потребама у општини Андријевица. Састанку је присуствовао и Небојша Радовић овлашћено лице за заступање и представљање локалног удружења НВО„За будућност насе дјеце”. У циљу унапређења тог амбијента општина Андријевица је локалном удружењу НВО ,,За будућност насе дјеце” обезбиједила просторију за рад, као и да ће кроз пројекат 7 мјесеци обезбиједити физиотерапеута и дефектолога.
Општина Андријевица ће финансирати плату Предсједнику удружења, као и набавку опреме и свега потребног за нормалан рад и функционисање удружења.

Предсједник и потпредсједник општине Жељко Ћулафић и Веско Ракетић били су у званичној посјети општини Будва, гдје их је угостио предсједник те општине Марко Бато Царевић.

На састанку је договорена међуопштинска сарадња, која ће се огледати у унапређењу у свим сегментима друштва, а поготово у туризму и пољопривреди.

Потпредсједник општине Веско Pакетић захвалио се предсједнику Царевићу на пријему, и посебно истакао важност сарадње и комуникације између градова и општина која, по његовом мишљењу, мора бити интензивнија.

„Желимо да са Будвом као најразвијенијом Oпштином успоставимо једну дугорочну, плодну и успјешну сарадњу у свим областима живота , за успјех и једних и других грађана“, казао је приликом посјете потпредсједник општине Веско Rакетић.

Пpeдсједник општине Будва Марко Бато Царевић се, прије свега, захвалио још једном грађанима Андријевице на пруженој подршци у претходном периоду, током низа турбулентних дешавања у Будви.

Предсједник Царевић указао је на природна богатства сјевера и неопходност његове даље туристичке валоризације као и на важност равномјерног економског развоја.

„Наставит ћемо добру сарадњу са општином Андријевица, размјењујући искуства везана како за љетњи тако и за зимски туризам, као и све оно што сјевер нуди као велики потенцијал“, истакао је предсједник Царевић.

Општина Дечане линк за гледање филма на youtube каналу:
https://youtu.be/nLM4zPmvgpY

Општина Андријевица линк за гледање фила на youtube каналу: https://youtu.be/yXDOavGD_IY

Предсједник и потпредсједник општине Андријевица Жељко Ћулафић и Веско Ракетић примили су представнике Турског удружења пословних људи и инвеститора (Karadağ Türk iş insanları ve Yatirimicilari derneği) предсједника Управног одбора удружења, господина Ертака Гунгора ( Ertaç Güngör ) и правног консултанта и адвоката Ипек Аснук (İpek Aşnük).

Један од циљева састанка био је успостављање и јачање сарадње општине и удружења и то кроз стварање услова за привлачење инвеститора из Турске. Циљ удружења је првенствено да пружи помоћ свим турским инвеститорима који желе да кроз инвестиције реализују пројекте у Црној Гори.

Руководство Општине је са члановима удружења обишло затворене производне погоне како би им показали да наша општина има значајне природне потенцијале. На састанку је закључено да би се кроз нова улагања и инвестиције наша привредна зона могла на прави начин валоризовати.

ОТВОРЕНО ПИСМО РУКОВОДСТВУ ОПШТИНЕ АНДРИЈЕВИЦА

Изузетно смо радосни и поносни што је народ Андријевице на последњим локалним изборима потукао ДПС и криминални режим Мила Ђукановића и тиме вратио наду да за Васојевиће долазе бољи дани.  Стога желимо да упутимо пуну подршку актуелном руководству општине Андријевица у жељи да дају пуни допринос економској, културној и духовној обнови Васојевића. Чинимо то свјесни да је претходна власт Андријевицу довела на ивицу пропасти и да је куцнуо последњи час за спас традиционалних вриједности по којима се народ овога краја препознавао у културном и цивилизованом свијету.

Андријевица се последњих година нашла у канџама оних који су имали задатак да је избришу са мапе живих, јер су Васојевићи, као највеће српско племе, постали трн у оку оних који су кренули да дукљанизују Црну Гору. Они су у томе добрим дијелом, нажалост, и успјели, јер су села испод Комова практично остала пуста, док у граду има преко 50 затворених кућа. Привреда је на кољенима, а у школским клупама је све мање ђака. Добро живе само локални тајкуни који су приграбили природна и друштвена богатства, док су се сви остали нашли на рубу егзистенције. Сваки четврти становник Андријевице је пензионер, а на Бироу рада има више лица него оних који су у радном односу. Општина је под руководством ДПС-а била претворена у социјалну установу за помоћ и збрињавање присталица ДПС-а и мјесто гдје је свака напредна и добронамјерна идеја стављана по страни.

Андријевички Центар за културу је свих ових година лишен било каквих културних дешавања, јер су врата те установе била практично затворена за истинске ствараоце и умјетнике, који су својим дјелима и оштрим перима славу Васојевића проносили широм свијета. Локални радио, за чије се функционисање издвајало доста новца, личио је на лични сервис црногорских властодржаца, јер се на његовим таласима није могло чути ништа што се косило са политиком ДПС-а, што је не само непрофесионално, него и дрско. У таквом амбијенту, народ се нашао пред духовним понором, с тим што се број оних који су били спремни да укажу на друштвене аномалије свео на минимум. Омладини се све више увлачила у криминалне радње и разноразне пороке, док су тајне службе ширеле мржњу међу људима, етикетирајући оне који нијесу лојални владајућој структури, грађанима другог реда. Андријевица се тако нашла пред општим духовним, моралним, економским и свеукупним посрнућем.

На сву срећу у Црној Гори и Андријевици се догодио народ, који је предвођен нашом Мајком Црквом пробудио у себи слободарски дух и, оставрујући величанствену побједу, казао доста је било тлачења и понижавања од стране оних којима ништа није свето.

Зато садашње руководство општине Андријевица има историјску улогу да врати овај крај на мјесто које му припада, на мјесто узвишених вриједности, части и поштења. За такав преокрет потребна нам је реална и свеобухватна анализа садашњег стања. Поребно је, да уз помоћ свих Васојевића и других добронамјерних људи, ма гдје они живјели, створимо шири тим кадар да се избори за свеукупни препород. Не смијемо се одрицати знавених људи и оних који су се свих ових година доказивали као освједочени борци за просперитет и свеобухватну промоцију Васојевића. Нарочито не оних који су остали вјерни завичају и свој породични залог, жртву и знање приложили на олатар родне груде.

На крају за промјене су нам потребни доказани људи спремни да опште интересе ставе испред личних и, правдом и истином, поведу Васојевиће у боље сјутра лишено кукавичлука и свега што је било страно поносном Васовом соју. И што је најважније заједнички слушајмо глас Бога и глас народа и нећемо погријешити.

Предсједник Управног одбора

Удружење Васојевића „Васо“

Лакушић Зоран