NA Savindan daleke 1892. godine, u Andrijevici, varošici koja je tada bila administrativni centar Vasojevića, a pod pokroviteljstvom knjaza Mirka, osnovana je prva čitaonica na severu Crne Gore. Druga u Crnoj Gori, posle one na Cetinju.
Odmah po osnivanju upisano je 40 Andrijevičana, a kolika je bila žeđ Vasojevića za knjigom najbolje govori podatak da je među njima bilo i 12 nepismenih!
Među osnivačima tadašnje čitaonice, koja je kasnije prerasla u biblioteku, bile su znamenite ličnosti poput serdara Janka Vukotića, Miloša Tomovića, vojvode Lakića Vojvodića, a među njima je bila i prva školovana Vasojevka Anđelija Šoškić.
Tri godine pre osnivanja biblioteke, daleke 1889. godine, u Crnoj Gori je održan popis, iz čijih rezultata se vidi da je tada na području Andrijevice bilo čak 23,1 odsto pismenog življa, što je za tadašnju Crnu Goru bio gotovo nestvaran podatak, jer 12 godina kasnije u celoj Crnoj Gori pismenih je bilo oko tri odsto!
Na skupštini održanoj prilikom osnivanja čitaonice, izabrana je uprava koja je odlučila da se za čitaoce nabavljaju listovi „Glas Crnogorca“, „Prosveta“, „Velika Srbija“, „Dubrovnik“, „Bosanska vila“, „Stražilovo“. Prema sačuvanim podacima, knjaz Mirko je čitaoniocu pretplatio na „Neven“, a Pavle Rovinjski na „Ruski kurir“. Pravi rad preteče današnje biblioteke smeštene u novom zdanju Centra za kulturu zaživeo je tek početkom 1911. godine, posle usvajanja Pravila obnarodovanih u „Glasu Crnogorca“.
Pored ovdašnjih škola, ova „luča“ je zaslužna što je ovaj kraj iznedrio nekoliko desetina akademika i oko 200 doktora nauka.
Biblioteka je 1959. godine dobila ime „Njegoš“. Kasnije je preimenovana u Narodna biblioteka.
Bez obzira na svetlo ime i tradiciju, sve do pre tri godine radila je u podrumu opštine Andrijevica.
BIBLIOTEKA je prekinula rad samo tokom balkanskih ratova.
Bilo je i pljački, 1944. godine, balisti koji su upali u Andrijevicu popalili su sve „stare knjige“.
Deo je uništila i posleratna ideologija, a da nije bilo čuvenog bibliotekara Milosava- Mila Stijovića, koji je dugo bio jedini zaposleni u biblioteci, „vrag bi odneo“ još neke vredne knjige koje nisu bile po ukusu dnevne politike, bez obzira na njihovu neprocenjivu vrednost.